Иван Бугарски је рођен 1975. године у Београду. Студије археологије на Филозофском факултету у Београду завршио је 2000. године, где је магистрирао 2006. и докторирао 2014. године на темама из области археологије Авара. Од 2002. године запослен је у Археолошком институту, сада у звању вишег научног сарадника. Изучава теме из рановизантијске археологије, археологије сеобе народа и раног средњег века и археологије крајолика. Учествовао је у бројним рекогносцирањима и ископавањима у Србији, често као теренски руководилац. Најдуже је, од 2005. године, посвећен истраживањима Царичиног града, где је 2023. именован за руководиоца пројекта са српске стране. Сем рада на истраживањима, ангажован је на обради документације и публиковању научних резултата. Библиографија Ивана Бугарског броји преко 80 јединица, писаних делом у коауторству. Осим радова у у домаћим и иностраним часописима и зборницима, има једну написану и три уређене монографије. Био је члан научних и/или организационих комитета шест међународних скупова одржаних у Србији, од којих два под окриљем САНУ, и један од организатора двеју сесија на конгресима Европског друштва археолога (ЕАА). Радио је у оквиру многих домаћих и међународних пројеката, међу којима се истичу ArchaeoLandscapes Europe (2010–2015), током којег су у нашу археологију уведене савремене методе детекције из ваздуха, као и актуелни ERC HistoGenes пројекат који повезује генетска, изотопска, антрополошка, археолошка и историјска проучавања раносредњовековних популација у Средњој Европи. Члан је Одбора за археологију САНУ, Српског комитета за византологију и две међународне истраживачке групе.