Жељко В. Деспотовић (http://www.pupin.rs/cv/zeljko-despotovic/) је рођен у Пријепољу. Дипломирао је 1990. године на Електротехничком факултету у Београду, Енергетски одсек- Катедра за енергетске претвараче и погоне (ЕПП). На истом факултету и на истој катедри је 2003. магистрирао, а 2007. докторирао. Почев од 1991. до сада је стално запослен у Институту ″Михајло Пупин″, где и данас ради на развоју и пројектовању уређаја из областима енергетске електронике и мехатронике. У току свог стручног, истраживачког и научног рада је руководио и био ангажован као учесник на више значајних инвестиционих пројеката од интереса за електропривреду, процесну индустрију, водопривреду и војну индустрију. Бавио се истраживањем из области управљања механичким системима и механизмима, хидрауличким и хидро-динамичким системима, контролом вибрација, развојем разних топологија енергетских претварача, њиховим управљањем и њиховом применом у разним мехатроничким системима и електромоторним погонима. У области екологије се бавио применом енергетске електронике и развојем енергетских претварача за напајање електростатичких филтара примењених на термоелектранама и топланама. Поседује пројектантске лиценце 350, 450, 352 које му је издала Инжењерска Комора Србије. У својој инжењерској каријери је пројектовао, реализовао и пустио у рад више од 60 индустријских постројења у процесној индустрији, објектима електропривреде (хидро и термоелектранама) и енергетским постројењима специјалне намене. На основу поменутих пројеката и истраживања објавио је као аутор или коаутор више од 200 научних радова. Аутор или коаутор је више од 60 техничких решења из поменутих области која су добила потврду у практичним применама. Члан је више признатих међународних инжењерских удружења: IEEE Industrial Electronics Society, IEEE Industry Applications Society, IEEE Power Electronics Society, IEEE Power and Energy Society, IEEE /ASME Mechatronics Society. На основу своје дугогодишње активности у овим асоцијацијама, посебну почаст је добио 23.07.2015. од стране престижне америчке инжењерске асоцијације IEEE, унапређењем у звање -"IEEE Senior Member". Почев од 2010. године је ангажован као професор Високе школе електротехнике и рачунарства струковних студија (ВИШЕР), за област Електроенергетика, студијски програм Нове Енергетске Технологије (НЕТ). На истој школи је почев од 2016. ангажован на мастер струковним студијама (предмет Пројектовање електроенергетских претварача). Почев од 2015. је ангажован на докторским академским студијама Електротехничког факултета, Универзитета у Београду-Катедра за Електричне претвараче и погоне (ЕПП), предмети: Енергетски претварачи и Управљање енергетским претварачима. Почев од 2020. обавља функцију председника Научног већа Института „Михајло Пупин“. Од 2022. је члан Матичног научног одбора за енергетику, рударство и енергетску ефикасност при Министарству науке, технолошког развоја и иновација, Републике Србије.