Др Драган М. Ђурић, редовни професор, рођен је 13.09.1961. год. у Крушевцу. Основно и гимназијско образовање је стекао у Крушевцу, као носилац Вукове дипломе. Завршио је и музичку школу у Крушевцу. Медицински факултет у Београду уписује после одслуженог војног рока 1981. год. и исти завршава у року 1987. г. са просечном оценом 9,10. Обавезан лекарски стаж обавио је 1987. год. као стажер Медицинског факултета у Београду. У периоду 1988-1989 год. је радио као лекар опште медицине у Заводу за медицину рада у Крушевцу. Последипломске студије из области Ендокринологије је похађао у периоду 1988-1991 године на Медицинском факултету у Београду. Магистарски рад под називом „Ефекти агониста и антагониста хистаминских рецептора на изолованој аорти заморца“ одбранио је 01.02.1991. год., ментор проф. др Иван Анђелковић. Докторску дисертацију под називом „Ефекти хистамина и метаболита хистамина на васкуларни глатки мишић; улога хистаминских Х1, Х2, Х3 рецептора и ендотела“ одбранио је на истом факултету 16.07.1993. год., ментор проф. др Иван Анђелковић. Специјализацију у области Клиничке физиологије стекао је 08.01.2007. год. Активно се служи енглеским језиком. Академска и истраживачка каријера на Катедри за медицинску физиологију: 1986-1989 волонтер истраживач (у Лабораторији за кардиоваскуларну физиологију); 1989-1991 асистент-приправник; 1991-1995 асистент; 1995-1999 доцент; 1999-2004 ванредни професор; 2002-ревизија звања ванредни професор; 2004-2008 реизбор, ванредни професор; од 2008. год. је редовни професор. Током рада на Медицинском факултету обављао је следеће функције: 1997-1998 секретар Катедре; 2003-2004 председник Комисије за научноистраживачки рад студената; 2004-2006 члан Комисије за праћење наставног плана и програма; 2006-2009 управник Института за медицинску физиологију „Рихард Буријан“; 2002-2004 и 2006-2009 члан Научног већа; 2007-члан Комисије за одобравање и праћење процеса израде докторских дисертација; 2009-2012 шеф Катедре за медицинску физиологију; 2009-2012 члан Већа за редовну наставу; 2006-2012 члан Наставно-научног већа; од 2009-2024, оснивач и председник Програмског савета докторских академских студија (ДАС)-смер Физиолошке науке; 2011-2018 члан Комисије за уџбенике и издавачку делатност; 2012. председник Комисије за измене и допуне Правилника о интегрисаним студијама медицине; два пута члан Комисије за пријем студената; 2019. члан Комисије за пријем на докторске академске студије; 2022. члан комисије за контролу наставе. Предавач на ИАС из Медицинске физиологије на српском и енглеском језику, предавач на ОАС, иницијатор, уредник (први део) и редактор уџбеника „Физиологија за студенте медицине-одабрана поглавља“ (први и други део) и аутор 2 поглавља, редактор 11. издања (Guyton и Hall) и преводилац америчких уџбеника (Guyton-2 поглавља и Ganong-2 поглавља); руководилац изборног предмета „Специфичности васкуларне физиологије“ (2004-2012); предавач на последипломској настави из Експерименталне физиологије и патолошке физиологије, Кардиологије, Ендокринологије, Ангиологије, Васкуларне хирургије, Кардиохирургије, Кардиоваскуларне и торакалне анестезиологије, Интензивне медицине, Балнеоклиматологије; специјалистичким академским студијама (Физиологија кардиоваскуларног система, претклинички модул-Експериментално-лабораторијске технологије 2), предавач на докторским академским студијама/ДАС (Физиолошке науке, Неуронауке, Слободни радикали у биологији и медицини/Молекуларна и ћелијска биологија тумора, Методологија НИРа); руководилац предмета „Физиологија и патофизиологија кардиоваскуларног система на ужој специјализацији из Кардиологије и на специјалистичким академским студијама; руководилац предмета „Хомеостатски системи“ и „Кардиоваскуларна биологија на ДАС-смер Физиолошке науке, и предмета „Цереброваскуларна биологија“ на ДАС-смеру Неуронауке; организатор семинара („Експериментални модели болести. Алтернативе анималним моделима“) на ДАС предмету „Методологија НИРа“; члан испитне комисије специјализације из Клиничке физиологије и уже специјализације из Ангиологије; организатор више акредитованих КМЕ курсева из области атеросклерозе, фактора ризика и васкуларне биологије. Додатно је био радно ангажован и у следећим институцијама: 1996-2000 Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у Београду; 1996-1997 Фармацеутски факултет Универзитета у Београду; 2007-2008 Висока здравствена школа струковних студија у Земуну; 2018-2021 Факултет медицинских наука Универзитета у Крагујевцу. Од 2019. год. професор је по позиву Медицинског факултета Универзитета у Бањој Луци, Република Српска, Босна и Херцеговина. Усавршавање у иностранству: Visiting Scientist, Kerckhoff Klinik GmbH, W. G. Kerckoff--Stiftung, Max Planck-Institute for Physiological and Clinical Research, Bad Nauheim, Germany (1998-1999 и 2001-2002); Postdoctoral Research Fellow, Department of Physiology, University of South Alabama, Mobile, USA (2000); краткотрајни студијски боравци у медицинским и истраживачким институцијама у Норвешкој, Немачкој, САД, Канади, Индији, Русији, Мађарској и Румунији. Резултати научног и академског рада: у библиографији проф. др Драгана М. Ђурића наводи се укупно 857 библиографских јединица; од тога преко 300 радова у целини, 209 публикација индексираних у Web of Science; 169 радова индексираних у PubMed; корпорацијски аутор/колаборатор у 16 радова, монографије (7), уџбеници (6), поглавља у монографијама и уџбеницима (30), зборници са организованих научних скупова (15) и друго. Одржао је 54 предавањa по позиву у иностранству и 84 предавања по позиву на домаћим научним и стручним скуповима. Уредник у две монографије интернационалне издавачке компаније Спрингер (2024, 2025). Руководио је израдом истраживачких радова студената (19), завршних дипломских радова (1), магистарских теза (9), специјалистичких академских радова (1) и докторских дисертација на универзитетима у Београду, Крагујевцу и Бањој Луци (укупно 10 одбрањених). Био је члан комисија за одбрану (или оцену) завршних дипломских радова (4), специјалистичких академских и мастер радова (5), магистарских теза (24), докторских дисертација (58), евалуацију различитих академских и научних звања (48) на универзитетима у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Косовској Митровици и Бања Луци; и председник комисије за доделу почасног доктората на Универзитету у Бања Луци (Naranjan S. Dhalla, Winnipeg, Canada). Предлагач је за четири избора у звање Visiting Professor ili Invited Lecturer на Медицинском факултету Универзитета у Београду (Helmut Heinle, Tuebingen, Germany; Grant N. Pierce, Winnipeg, Canada; Boris Krylov, St. Petersburg, Russian Federation; Devendra K. Agrawal, Pomona, USA). Био је инострани члан комисије за стицање титуле DSc (Andrea Calkovska, Martin, Slovak Republic) и успешни предлагач за добијање стипендија за наше младе истраживаче у Немачкој, Шведској, Канади и САД; рецензент уџбеника у области Медицинске физиологије на универзитетима у Београду, Нишу и Крагујевцу; рецензент државних научних пројеката Словачке, Мађарске, Пољске, Канаде и Србије. Руководилац је Лабораторије за кардиоваскуларна истраживања и истраживач А1 категорије Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије; руководио је у три национална научна пројеката у земљи од 2005. год., у два потпројекта на Медицинском факултету у Београду, и у два научна пројекта током усавршавања у Немачкој. Учествовао у европским истраживачким акцијама (COST): CA22169 (2023-2027), COST Innovation Grant IG16225 (2022-2023), CA18216 (2019-2022), CA16225 RS (2017-2021), CM1203 (2012-2016) и BM1005 (2011-2015). Члан уређивачких одбора интернационалних часописа: Associate Editor, Canadian Journal of Physiology and Pharmacology; Section Editor, Archives of Medical Sciences - Atherosclerosis Diseases; Molecular and Cellular Biochemistry; Acta Physiologica Hungarica (сада Physiology International); Pathophysiology; Reviews in Cardiovascular Medicine (IMR Press); Scripta Medica. Уређивао или ко-уређивао 13 тематских бројева у водећим међународним часописима, и био рецензент у бројним иностраним и домаћим часописима. Учествовао у уређивачким одборима или издавачком савету домаћих часописа: Iugoslavica Physiologica et Pharmacologica Acta, Медицински подмладак и Serbian Journal of Experimental and Clinical Research (сада EABR. Experimental and Applied Biomedical Research). Обављао је бројне функције у домаћим професионалним удружењима: 1998-2002 ко-оснивач и генерални секретар Југословенског удружења за борбу против атеросклерозе; 2006-2009 председник Друштва физиолога Републике Србије (ДФС); 2010-2013 и 2018-2021, председник Скупштине ДФС; 2004-2005 председник Уније биолошких научних друштава Србије и Црне Горе; 2004-2006 председник Секције за физиологију и патолошку физиологију СЛД; од 2003-и даље, председник Друштва за проучавање артериосклерозе, тромбозе и васкуларне биологије Србије. Био је национални представник у интернационалним удружењима за физиологију и атеросклерозу; члан или на функцијама у престижним интернационалним удружењима. Организационе активности: организовао/ко-организовао бројне физиолошке и кардиоваскуларне научне скупове у земљи (укупно 17, од тога 4 конгреса физиолошких наука), а у иностранству (6). Награде и признања у Републици Србији: добитник је Октобарске награде града Београда за научноистраживачки рад студената (1987.), медаље Удружења кардиолога Југославије (2002.), као и Грамате Патријарха Павла за свеукупни рад у очувању здравља нашег народа. Добитник је златне медаље Друштва физиолога Републике Србије за допринос у области физиолошких наука (2016.). Добитник је захвалница студентских конгреса медицинских наука (2003., 2004., 2011., 2016.). Добитник је захвалница Студентског парламента Медицинског факултета у Београду (2008., 2012.) и Центра за научноистраживачки рад студената (2011.). Осмоструки је учесник „медицинијада“ као такмичар у стоном тенису (студент и наставник), и освајач медаља за Медицински факултет. Међународне награде и признања: изабран је у чланство Интернационалне академије кардиоваскуларних наука у 2011. год. (International Academy of Cardiovascular Sciences, FIACS); награђиван је 7 пута од стране Интернационалне академије кардиоваскуларних наука (од тога, у 2015. награда за животно дело, у 2019. награда за лидерство у кардиоваскуларним наукама, и пет именованих награда у 2018., 2021. 2022. и два пута 2024. год., од стране европске, северноамеричке и индијске секције); медаља и почасни члан Мађарског удружења физиолога, 2010.; почасни члан Бугарског удружења за ћелијску биологију, 2009. и Румунског удружења за лабораторијску медицину, 2008.; организатор најуспешније сесије на интернационалној конференцији о функционалној храни у Сан Дијегу/САД (2019.); медаља за заслуге у интернационалној афирмацији Медицинског факултета Универзитета у Бања Луци. Од 2021. год. је члан Max Planck Alumni Associаtion. Изабран је у чланство Aкадемије физиолога Интернационалне уније физиолошких наука (IUPS Academy of Physiology, FIUPS) у 2022. год.