Јелена Павличић Шарић (1986) је основне, мастер и докторске студије историје уметности завршила на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Радила је на дигитализацији документације о културном наслеђу на Косову и Метохији при Одељењу Историјских наука САНУ од 2007. до 2010. године. Од 2010. године сарадник је Центра за музеологију и херитологију Филозофског факултета у Београду. Наредне године обавила је стручну праксу историчара уметности у Републичком заводу за заштиту споменика културе – Београд. Од 2012. године ради у звању асистента на Факултету уметности Приштина – Звечан, а од 2018. у звању доцента. Као истраживач, у периоду од 2012. до 2019, је била ангажована на научном пројекту Министарства просвете и науке РС Традиција и трансформација: историјско наслеђе и национални идентитет у Србији у 20. веку. У свом теоријском и практичном раду усмерена је на теорију и методологију студија баштине, вредновање и интерпретацију наслеђа. Кроз своја досадашња истраживања интересује се за општу теорију баштине, однос према прошлости у рату и послератном периоду, али и за развој и могућности које у заштити наслеђа пружа споменичко право. Аутор је научне монографије „Баштина Богородице Љевишке и очување памћења“ у издању Факултета уметности Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици 2021. године. Радове објављује у научној и стручној периодици, а учествовала је на преко двадесет националних и међународних научних скупова у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Крушевцу, Чачку, Косовској Митровици, Скопљу, Бања Луци, Истанбулу, Порту и Лондону. Била је секретар међународних научних скупова: „Раскршћа баштине – укрштања култура“ (Музеј РАС, Нови Пазар, 2012), „Традиционално и савремено у уметности и образовању“ (Факултет уметности, Звечан, 2016), „Заштита, очување и афирмација српског културног наслеђа на Косову и Метохији“ (САНУ, Београд, 2021). Учесник је бројних културних пројеката, а аутор четири изложбе савремене уметности и уметничко-истраживачких пројеката који су били приказани у: Галерија СКЦ-а – Београд, Културен Центра ЦК – Скопље (2010), Галерија Културног центра ГРАД – Београд, Галерија факултета уметности –Звечан, Фест Битола отворен град (2011), Ремонт – Београд, Галерија Савремене уметности Смедерево, Народни музеј Краљево, Савремена галерија Зрењанин (2013), Галерија Методи Мета Петров – Димитровград (2018), Градски музеј Косовска Митровица (2018). Била је члан стручног тима за културну валоризацију фонда Галерије Методи Мета Петров у Димитровграду (2016) и уредник зборника „25 година Међународне ликовне колоније Погановски манастир“ у издању исте установе 2018. године. Коаутор је и предавач семинара „Слика и прилика – визуелна писменост и ликовно наслеђе“ који је део Програма сталног стручног усавршавања ЗУОВ-а за период 2018–2021. Члан је Уредништва научних часописа: Триптих (Факултет уметности, Звечан) и Фибула (Градски музеј, Врбас) и рецензент научних радова у домаћим и страним научним часописима. Кустос је Галерије Факултета уметности у Косовској Митровици од 2016. године и аутор више текстова о стваралаштву савремених уметника. Селектор је и члан уметничког савета неколико ликовних колонија. Члан је ICOMOS-a.