Мастер агроекономиста Младен (Саша) Петровић рођен је 25. новембра 1995. године у Београду. Основно и средње образовање завршио је у Београду, где је стекао Вукову диплому, а током школовања остварио је више награда из области математике и хемије.
Основне академске студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, студијски програм Агроекономија, завршио је 2019. године са просечном оценом 9,24. Дипломски рад под насловом „Пословне банке у Републици Србији значајне за кредитирање аграрног сектора“ одбранио је са оценом 10. Мастер академске студије на истом факултету, студијски програм Агроекономија – модул Финансије у агробизнису, завршио је у септембру 2020. године са просечном оценом 9,86. Мастер рад под насловом „Економско-финансијски аспекти производње поврћа на газдинствима у Републици Србији“ одбранио је са оценом 10. Докторске академске студије на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, студијски програм Агроекономија и рурални развој, уписао је у новембру 2020. године.

Од новембра 2020. године био је запослен у Институту за примену науке у пољопривреди у Београду, где је најпре радио као истраживач-приправник за економске анализе у пољопривреди, а у децембру 2023. године стекао звање истраживач сарадник. Од 1. јула 2024. године наставља истраживачки рад у Институту за економику пољопривреде у Београду, на радном месту истраживач сарадник за економске анализе у пољопривреди.

Као члан истраживачких тимова учествовао је у реализацији више међународних и националних пројеката. У оквиру програма Horizon 2020 био је ангажован на пројектима FAIRshare и I2connect, као и на Erasmus+ пројекту Wisefarmer. Учествовао је у националним пројектима финансираним од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, међу којима су „Примена нових технологија у циљу паметног управљања процесом гајења поврћа у заштићеном простору“ (2021) и „Могућност унапређења пољопривредне производње употребом агродронова“ (2022). Током 2023. године учествовао је на пројекту „Компромисно решење између производње квалитетног свињског меса и заштите животне средине кроз еколошки одржив и економски прихватљив технолошки процес“, финансираном од стране УНДП-а, уз посредство Министарства заштите животне средине.

Активно је ангажован у научној заједници и организацији научних скупова. Члан је Научног друштва аграрних економиста Балкана и Друштва аграрних економиста Србије. Одлуком Управног одбора Матице српске изабран је за члана Организационог одбора националног научног скупа „Утицај промене климе на искоришћавање генетичког потенцијала винове лозе“ (2023). Члан је Организационог одбора међународног научног скупа „Agrosym“, као и Научног и Организационог одбора националног научно-стручног скупа „Савремене технологије и тенденције развоја пољопривреде – област јагодасто воће“, који је одржан 2023. и 2024. године. Као члан организационог одбора учествовао је и у организацији међународних научних конференција „Одржива пољопривреда и рурални развој“, одржаних 2024. и 2025. године у организацији Института за економику пољопривреде. Члан сарадник Матице српске постао је 20. априла 2024. године.

Током студија био је активно укључен у рад студентских тела Пољопривредног факултета Универзитета у Београду. У периоду 2014–2022. године био је члан Савеза студената, представник студената у Студентском парламенту, студентски представник у Наставно-научном већу факултета (2017–2019), као и представник студената у Савету факултета (2020–2022). Учествовао је у реализацији DAAD пројекта „Global Trade Reversal – Trade Barriers between East and West: Impact Analysis on Serbian Agri-Food Trade“ (2017) у оквиру Leibniz Institute of Agricultural Development in Transition Economies у Халеу, Немачка.

Као аутор или коаутор објавио је 44 научна и стручна рада у националним и међународним часописима, као и у зборницима радова и извода са међународних и националних научно-стручних скупова. У истраживачком раду активно користи енглески језик.