Александар (Слободан) Поповић (34) дипломирао је 18.09.2012. године са просечном оценом 9,17 на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду (смер Биљна производња, модул Ратарство и повртарство). На истоименом факултету дана 30.09.2013. године одбранио је мастер рад под насловом: „Евалуација локалних популација кукуруза повећане толерантости на сушу“, са оценом 10 (десет), а своју докторску дисертацију из области биотехничких наука је одбранио 20.11.2020. године под називом: „Процена оплемењивачке вредности и молекуларна карактеризација локалних популација кукуруза Западног Балкана“. Од 2013. године ради у Институту за кукуруз „Земун Поље“. Обављао је послове млађег референта за производњу основног семена у Одељењу за основно семе, затим послове референта и самосталног референта за производњу и контролу комерцијалног семена у Одељењу за комерцијално семе, након чега постаје Самостални референт за научно-техничку сарадњу. У том периоду, Александар Поповић се активно бавио и научноистраживачким пословима, те га је Комисија за оцену активности и научног рада одлуком Научног већа Института за кукуруз „Земун Поље“ од 13.11.2015. годне изабрала у звање истраживач приправник, а затим 06.12.2016. године у звање истаживач сарадник. Матични научни одбор за биотехнологију и пољопривреду на седници одржаној 22.04.2021. године изабрао га је у звање научни сарадник. Од 26.06.2023. године запослен је као научни сарадник у Групи за научно-техничку сарадњу у Одељењу за трансфер технологија Сектора за НИР. Област истраживања др Александра Поповића усмерена су у три правца, од којих се први односи на испитивање диверзитета локалних популација и инбред линија кукуруза (морфолошким и молекуларним маркерима), индентификовање генотипова - носиоца пожељних својстава и њихову интрогресију (кроз процес предоплемењивања) у комерцијалне оплемењивачке програме. Други правац истраживања односи се на стање и перспективе органске произвоње (изазови и могућности у производњи), док трећи правац истраживања односи се на проучавање физиолошких, биофизичких, биохемијских и оплемењивачких својстава и вредности инбред линија и хибрида кукуруза променом метода закаснеле флуоресценције хлорофила, инфрацрвене и Раманове спектроскопије. Био је учесник пројекта под називом „Прилагођавања у пољопривреди на климатске промене – сарадња, истраживање и саветодавство на Западном Балкану“, као део Норвешког програма у високом образовању, истраживању и развоју (ХЕРД) на Западном Балкану (вође пројекта: проф. др Бисхал Ситаула и проф. др Славен Продановић). На основу решења министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, број: 119-01-284/2013-09 од 07.05.2013. године учествовао је у радној групи за израду Стратегије пољопривреде и руралног развоја за период 2014-2024. у области креирања и трансфера знања и технологија. Био је члан секретаријата VIII научно-стручног скупа Друштва селекционера и семенара Републике Србије (2015), V симпозијума Секције за оплемењивање организама (2016), VI симпозијума Секције за оплемењивање организама и IX симпозијума Друштва селекционера и семенара Републике Србије (2018. године). Александар Поповић је био и члан организационог одбора X Симпозијума Друштва селекционера и семенара Републике Србије, VII Симпозијума Секције за оплемењивање организама и члан програмског одбора националног научног скупа са међународним учешћем „Биотехнологија и савремени приступ у гајењу и оплемењивању биља“ (2023. године). Такође, био је ангажован на пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Генетички ресурси кукуруза као извор побољшаног квалитета зрна и толерантности према суши” (ТР 31028), као и интерним пројектима Института за кукуруз. Тренутно је учесник подпројекта „Оплемењивање кукуруза, стрних жита и соје на агрономска својства“ једног Истраживачког пројекта; учесник је на теми „Специфичности сезоне у производњи семенског кукуруза“ једног Развојног пројекта и учесник је Институционалног пројекта Института за кукуруз „Земун Поље”, који финансира Министарство ПНТР РС. Активни је члан Друштва генетичара Србије и Друштва селекционера и семенара Републике Србије. Коаутор је два призната хибрида ЗП3715, број решења: 320-04-02299/2/2019-11 од 11.03.2021. године и ЗП4722, број решења: 320-44-02137/2/2020-11 од 04.03.2022. године у групе зрења (FAO 300) и једног реализованог хибрида ЗП6715, број решења 320-04-01563/2/2018-11 од 10.02.2020. године у групи зрења (FAO 600). Говори и пише руски језик, а служи се енглеским језиком. Ожењен је и отац двоје деце.