Ћирилица
Самчевић, Вук
Варијанте имена
Vuk, Samčević
Вук, Самчевић
eCris ID
Биографија
Вук Радомира Самчевић је рођен у Београду 29. априла 1995. године. Након завршене Осме београдске гимназије, уписао је основне студије историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2014. године. Завршио их је 2018. са просечном оценом 9,81 и завршним радом на тему „Византијско-нормански односи у једанаестом и почетком дванаестог века“. Исте године је уписао мастер студије историје на Филозофском факултету у Београду и завршио их 2019. са просечном оценом 10,00 и завршним радом на тему „Византија и Краљевина Сицилија, 1130-1185: Сведочанства наративних извора“. Исте године је уписао докторске студије историје на истом факултету, а предлог теме докторске дисертације под насловом „Византинци и норманска Италија и Сицилија од XI до XIII века: идентитет, религија и политичке прилике“ је одбранио 2021. године.
Као студент, Самчевић је од 2015. до 2018. године примао државну стипендију Министарства образовања Републике Србије. Био је и стипендиста Фонда за младе таленте Доситеја Министарства омладине и спорта 2019. године. Током студија (2017-2020) Самчевић је био активан члан Клуба студената историје „Острогорски“ – ISHA Belgrade, организујући студентске трибине на Филозофском факултету и учествујући на ISHA (International Students of History Association) конференцијама и семинарима у Сарајеву, Варшави, Марбургу на Лану, Београду и Загребу. Учествовао је и на регионалној конференцији „New Generations Contesting Old Troubles” у Београду 2018, похађао летњу онлајн школу Pax Byzantino-Slava за студенте мастер студија историје и докторанде 2021. и летњу школу „Православни Балкан у XIII и XIV веку“ у Манастиру Св. Прохора Пчињског исте године.
Радио је волонтерски као водич у „Спомен-музеју Иве Андрића“ при Музеју града Београда од 2018. до 2019. године.
Преко Трећег позива талентованим младим истраживачима Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије је запослен као истраживач-приправник на Филозофском факултету у Београду 2020, на основу звања које је добио 2019. године. Од 2022. је истраживач-сарадник, а на истом факултету је почео да ради и као асистент на Катедри за Историју Византије исте године.
У периоду од јесени 2021. до пролећа 2022. је учествовао у организацији и реализацији пројекта за младе истраживаче који је финансирао Центар за промоцију науке под насловом „Научна учионица: друштвени и рачунарски аспекти науке“, као спољни сарадник Друштва младих истраживача за историју, социологију и филозофију науке и технологије „Алмагест“. Осим учествовања у реализацији наставе и испита на факултету, у периоду од 2021. до 2023. је учествовао и у организацији и реализацији „часова грчког за студенте и запослене на Филозофском факултету“ под покровитељством Катедре за Историју Византије, Центра за кипарске студије, Грчке амбасаде у Београду и Министарства образовања Републике Грчке. Као члан Центра за кипарске студије је био у организацији „Дана Кипра“ на Коларчевом народном универзитету у априлу 2024. године.
Као научник је похађао онлајн радионицу LIBER „Integrating Citizen Science in Universities: From ‘What’ to ‘How’“ 2020. године, учествовао на конференцијама „Касновизантијски и поствизантијски Медитеран: живот и свакодневица“ у Београду маја 2020, „The Balkans after 1204” у Софији у октобру 2023, „Ниш и Византија“ у Нишу у јуну 2024. и „Историја, култура, идентитет“ у Косовској Митровици у октобру 2024. године. Био је на стручној посети на Универзитету у Палерму (Universtià degli Studi di Palermo) и Сицилијанском институту за византијске и неохеленске студије „Бруно Лавањини“ (Istituto Siciliano di Studi Bizantini e Neoellenici “Bruno Lavagnini”) у Палерму марта 2024. године, када је на истом универзитету одржао и предавање за студенте историје под насловом „Bizantini e Serbi: una breve introduzione“. Објавио је више научних радова у научним часописима у Србији на српском и енглеском језику.
Члан је Српског друштва за византијске и хеленске студије од 2020, Научног већа Центра за Кипарске студије од 2022. и Српског историјског друштва од 2023. године.
Самчевић говори српски, енглески, италијански, грчки и француски језик, а такође се сналази и са шпанским. Од мртвих језика познаје старогрчки, старословенски и латински. Уз помоћ половичне стипендије Италијанског института за културу у Београду је 2017. похађао курс Б2 (В2) у школи италијанског „Laboling: La scuola di italiano in Sicilia“ у Милацу 2017. године. Самчевић има и сертификат Ελληνομάθεια Министарства образовања и религијских питања Републике Грчке о положеном нивоу Ц1 (Г1) грчког језика 2022. године.
 
Интересовања
Главно поље интересовања су му историја Византије и византијски идентитет, пре свега у Јужној Италији и Сицилији. Бави се и византијском царском идеологијом и њеним утицајем на остале народе блиске Византији, пре свега у западним деловима Византије, најпре код јужноиталијанских Нормана, а потом и код Срба, као и њиховом међусобном повезаношћу. Поред тога, интересују га и теме перцепције Византије у савременом друштву.
Учитавање... 7 0 20 0 false