Валентина Николић је дипломирала на Технолошко-металуршком факултету, одсек за Биохемијско инжењерство и биотехнологију Универзитета у Београду 2007. године где је одбранила идокторску дисертацију 2013. Од 2008. до 2010. године Валентина Николић је радила као млађи истраживачу Институту за кукуруз у Групи за прехрамбену технологију и биохемију, а 2014. наставила јеистраживачки рад у Институту као самостални истраживач. У звање вишег научног сарадника за биотехничке науке – прехрамбена технологија изабрана је 2022. године. Области истраживања су: хемија житарица; квалитет зрна, могућности искоришћења нуспроизвода житарица, прехрамбена влакна, биотехнологија ферментације, ензимски процеси; in vitro сварљивост; анализа и побољшање хране и хране за животиње и биоетанол. Учествовала је у два национална истраживачка пројекта „Генетички ресурси кукуруза као извор побољшања квалитета зрна и отпорности на сушу“ (2011-2019) и „Унапређење кукуруза и соје молекуларним и конвенционалним оплемењивањем“ (2011-2019) финансираних од странеМинистарства науке Републике Србије, једном интернационалном (COST Action CA21149 „Reducingacrylamide exposure of consumers by a cereals supply-chain approach targeting asparagine – ARCYRED“). Учествовала је у Билатералном пројекту између Републике Турске и Републике Србије (451-03-812/2021-14/10): Effects of different farming practices on free asparagine level and acrylamide forming potential of corn genotypes (AspaRedCorn) (2021-2023). Члан је Друштва прехрамбених технолога Србије и Друштва генетичара Србије. Објавила је укупно 146 радова и саопштења укључујући 15 радова у међународним часописима и два поглавља у међународним књигама.