Мирјана Бојанић Ћирковић је рођена 5. 3. 1985. године у Прокупљу. Од 2014. године је ангажована на Филозофском факултету у Нишу, где је наставни и научни рад развијала поступно од демонстратора, преко асистента до ванредног професора. Звање доктора филолошких наука стекла је 2018. године на Филозофском факултету у Нишу одбраном докторске дисертације Типологија читалаца у романима Милорада Павића у контексту савремених теорија читања, под менторством проф. др Снежане Милосављевић Милић. Током студија је похађала Летњу наратолошку школу (Summer Course in Narrative Studies, SINS) на Универзитету у Орхусу (Данска), у групи Џејмса Фелана (James Phelan).
Предаје теоријско-методолошке предмете на свим нивоима студија Србистике. Члан је тимова следећих научних пројеката: „Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србијеˮ Огранка САНУ (бр. 0-19-18) у Нишу (руководилац: проф. др Горан Максимовић), „Истраживање културе и историје Срба у Румунијиˮ Центра за научна истраживања културе Срба у Румунији (руководилац: проф. др Михај Н. Радан), „Андрићева иницијативаˮ, Универзитет у Грацу (руководилац: проф. др Бранко Тошовић), „Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишуˮ Огранка САНУ (руководилац: проф. др Марина Јањић). Руководила је пројектом „Српски језик и књижевност у фокусуˮ Филозофског факултета у Нишу (2024–2025) и потпројектом „Усмена сведочанства Топличана о Другом светском ратуˮ у оквиру истраживања бр. 0-19-18 при Огранку САНУ у Нишу. Ауторка је пет научних монографија објављених у периоду 2019–2024. године, два приређена издања за Антологијску едицију Десет векова српске књижевности Матице српске (књига 126 и 182), шездесет научних радова из области српске и компаративне књижевности. Говори енглески и руски језик.