|
Ћирилица
Здравковић, Владан
|
Афилијација
|
|
Варијанте имена
Vladan, Zdravković
Владан, М. Здравковић |
eCris ID
|
|
Биографија
Др Владан М. Здравковић,
архитекта (МSc), дипломирани инжењер архитектуре, VII1 (2008), Архитектонски факултет Универзитета у Београду доктор наука – историјске науке, докторске академске студије трећег степена – студијски програм ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ ИСТОРИЈЕ (2021), Одсек за Историју, Филозофски факултет Универзитета у Београду. Рођен 19. јануара 1967. године у Крагујевцу. Основно образовање - Крагујевац. Средња школа – Прва Техничка Школа, Грађевински смер, Крагујевац. Високо образовање – Архитектонски факултет, Универзитет у Београду. Стечени стручни назив квалификације: Дипломирани инжењер архитектуре (MsC) Последипломске студије - Докторске студије уписао школске 2011-12. године на Филозофском факултету УБ, Одељење за Историју – Византијске студије, ментор проф др Радивој Радић, са темом: „Пројектовање и планирање рановизантијског града – Јустинијана Прима (Царичин Град ?)“. Звање доктор наука - историјске науке стекао 25. маја 2021. године. У периоду 2006 – 2014. године запослен као архитект-истраживач у “Агенцији за визуелну историју” са седиштем у Крагујевцу а 2013-2017. члан Управног одбора Републичког завода за заштиту споменика у Београду. Од 2022. године запослен као Историчар архитектуре у Византолошком институту САНУ, Департман за Историју уметности. |
|
|
Интересовања
Посвећен сам истраживању Историје архитектуре и развоја планерске мисли и процеса пројектовања у различитим епохама са посебном пажњом на сакралној и фортификацијској архитектури. Остварени пројекти архитектонских студија последњих година изнедрили су сазнања и јаке показатеље о архитектонској филозофији касне антике и ране Византије као исходишту архитектонских концепата бројних грађевинских подухвата у средњем веку али и архитектонских школских центара, било секуларних или под окриљем монашких редова. Докторске студије, заједно са предложеном темом дисертације, сабрала су досегнута сазнања у овој области и на примеру плански подигнуте урбане агломерације ране Византије у Царичином Граду дале допринос расветљавању теме категоризације насеља у Источном царству и оснивања градова де ново у касној антици.
|
|
Учитавање...
7
0
20
0
false
|