U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.

Kuzmanović Jovanović, Ana

Резултати

eNauka > Results > U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.

Title:	U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.
Authors:	Kuzmanović Jovanović, Ana
Issue Date:	2013
Publication:	Rodno osetljiv jezik u sektoru bezbednosti
Type:	Technical reports
URI:	https://enauka.gov.rs/handle/123456789/248201
URL:	http://www.bezbednost.org/upload/document/rodno_osetljiv_jezik_u_sektoru_bezbednosti.pdf
Metadata source:	Migrirano iz RIS podataka
M-category:	Mp. category will be shown later

Пронађи DOI

Проналажење DOI у сервису CrossRef-у на основу мета-података у запису. Приказаће се DOI (и метаподаци) чији се подаци највише поклапају. ОПРЕЗ - то не мора бити та публикација.

Google Scholar^TM

Резултати на еНаука су заштићени ауторским правима и сва права су задржана, осим ако није другачије назначено.