U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.

Kuzmanović Jovanović, Ana

Rezultati

eNauka > Results > U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.

Naziv:	U ovom pprojektu predstavljen je značaj uvođenja rodno osetljivog jezika, kao i rodne perspektive uopšte, u različite - domene jezičke upotrebe, sa posebnim osvrtom na sektor bezbednosti, koji je tradicionalno povezan sa tipično patrijarhalnim, „muškim“ vrednostima. Predstavljeni su tradicionalni argumenti nosilaca jezičkih politika i planiranja u Srbiji, koji kao glavni argument protiv uvođenja rodno osetljivih termina za označavanje zanimanja i titula žena navode morfološku strukturu srpskog jezika, gde se oblici muškog roda imenice smatraju „nemarkiranim“ i „neutralnim“. Ovakvi stavovi strukturalne lingvistike, koji odriču vezu između jezičkih i društvenih formi i praksi, - dovedeni su danas u pitanje brojnim istraživanjima koja nedvosmisleno potvrđuju da jezik ne možemo posmatrati - kao puki odraz postojećih rodnih kategorija, već da on upravo predstavlja jedan od glavnih instrumenata za - kreiranje i održavanje tih kategorija u određenom društvu i kulturi. Zato je rodno osetljiv jezik jedan od važnih - elemenata promocije novih rodnih odnosa, te pomaže afirmaciji ženskog prisustva, iskustva, perspektive i doprinosa društvu uopšte, pa tako i u sektoru bezbednosti.
Autori:	Kuzmanović Jovanović, Ana
Godina:	2013
Publikacija:	Rodno osetljiv jezik u sektoru bezbednosti
Tip rezultata:	Tehničko rešenje
URI:	https://enauka.gov.rs/handle/123456789/248201
URL:	http://www.bezbednost.org/upload/document/rodno_osetljiv_jezik_u_sektoru_bezbednosti.pdf
Izvor metapodataka:	Migrirano iz RIS podataka
M-kategorija:	Mp kategorija će biti prikazana naknadno.

Pronađi DOI

Pronalaženje DOI u servisu CrossRef-u na osnovu meta-podataka u zapisu. Prikazaće se DOI (i metapodaci) čiji se podaci najviše poklapaju. OPREZ - to ne mora biti ta publikacija.

Google Scholar^TM

Rezultati na eNauka su zaštićeni autorskim pravima i sva prava su zadržana, osim ako nije drugačije naznačeno.